Јарослав Пап
Јарослав Пап | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 7. јул 1957. |
Место рођења | Лалић, СФРЈ |
Датум смрти | 16. август 2021.64 год.) ( |
Место смрти | Специјални резерват природе Горње Подунавље, Србија |
Јарослав Пап (Лалић, 7. јул 1957 — Специјални резерват природе Горње Подунавље, 16. август 2021) био је српски фотограф.
Биографија
[уреди | уреди извор]У родном месту је завршио основну школу а средњу фотографску школу „Ђорђе Зличић” у Новом Саду.[1]
Фотографијом се професионално бави од 1984. године. Прво је радио у редакцији новосадског "Дневника", испрва као приправник-фоторепортер да би напредовао до позиције уредника фотографије.[1]
За новинску агенцију Танјуг ради од 2013. а од 2018. Пап ради за Радио телевизију Војводине.[1]
Као фотограф и сниматељ је испратио преврат у Румунији крајем осамдесетих, ратна збивања у Источној Славонији, Барањи западном Срему почетком деведесетих и агресију НАТО алијансе на СР Југославију 1999. године. Истакнуте светске новинске агенције су емитовали преко 1000 ауторских фотографија Јарослава Папа из ратних сукоба и преврата.[1]
Пап је био специјализован и посвећен фотографији снимања природе, примарно у АП Војводини. Стотине његових фотографија биљака и животиња објавили су страни часописи. По фотографија биљног и животињског света је био професионално препознат у иностранству.[1]
Током каријере је имао више од 60 самосталних изложби.[1]
Он био је оснивач Фотографског покрета „Фото лов” која је окупљала младе фотографије.[1]
Културни центар Војводине „Милош Црњански” издао је 2020. године монографију „Војводина – четири годишња доба”.[1]
Меморијална изложба фотографија посвећена Јарославу Папу отворена је у Покрајинском заводу за заштиту природе марта 2022.[2]
Лични живот
[уреди | уреди извор]Био је ожењен Ксенијом Пап са којом је имао сина Андреја, који је такође фотограф.[1]
Награде
[уреди | уреди извор]- Прва награда за фото-репортажу из Румуније о паду Н. Чуашескуа ("Дневник" 1990)[1]
- Прва награду за спортску фотографију године у Југославији (Танјуг, 1996)[1]
- Друга награда за фото-репортажу "НАТО бомбардовање" (Прес центар Војске Југославије 1999)[1]
- Прва награда на конкурсу "Екологија" за фотографију тровање Тисе цијанидом ("Дневник" 2001)[1]
- Прва награда за фотографију године у категорији "Природа" за "Кошутин скок" (Агенција Бета, 2006)[1]
- Награда "Фотографија године" за најдуховитију фотографију (Агенција Бета, 2008)[1]
- Награде "Златна Ника" за фото-репортаже "Јутро, шума, рика" и "Поплаве на Дунаву 2013" (Фестивал новинарске репортаже ИНТЕРФЕР, 2012. и 2013)[1]
- Награда "Зелени лист" (Радио Београд и Покрет горана Војводине, 2014)[1]
- Фоторепортска награда поводом Дана Танјуга (2017)[1]
- Награда "Златно перо" (Друштво новинара Војводине, 2017)[1]
- Прва награда за колекцију фотографија "Живот у Еврорегији Дунав-Криш-Мориш-Тиса" (2017)[1]
- Октобарска награда града Новог Сада (постхумно)[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р Војводине, Јавна медијска установаЈМУ Радио-телевизија. „Preminuo Jaroslav Pap, jedan od najvećih fotoreportera ne samo u Srbiji, nego i u širem okruženju”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2022-01-27.
- ^ Војводине, Јавна медијска установаЈМУ Радио-телевизија. „Отворена меморијална изложба фотографија Јарослава Папа”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2022-03-04.
- ^ „Октобарска награда | Скупштина Града Новог Сада” (на језику: српски). Приступљено 2022-01-27.